PROFESOR IZ SRBIJE U TOP 5 NAJBOLJIH U EVROPI! Prestižno priznanje za Miloša iz Novog Sada, učenici ga obožavaju: "Nauku im predajem za život!" (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Profesor fizike Miloš Garabandić iz novosadske gimnazije 'Isidora Sekulić' proglašen je jednim od pet najboljih STEM nastavnika u Evropi.
- Priznanje je dobio za inovativan pristup nastavi i popularizaciju prirodnih nauka među mladima.
- Garabandić kaže da je cilj da učenici kroz STEM razvijaju saradnju, komunikaciju i interesovanje za fiziku i srodne nauke.
Prirodne nauke, tehnologija, inženjerstvo i matematika oblasti su koje čine STEM, obrazovni pristup čiji je cilj da učenici znanja iz različitih predmeta povezuju i primenjuju. Osim usvajanja gradiva, ovakav način rada trebalo bi da mladima pomogne da razvijaju komunikaciju, saradnju i veštine koje će im biti potrebne i kasnije u životu.
Upravo na približavanju ovih oblasti mladima godinama radi profesor fizike Miloš Garabandić iz gimnazije "Isidora Sekulić" u Novom Sadu, koji je na konkursu Evropske mreže za nuklearno obrazovanje proglašen jednim od pet najboljih STEM nastavnika u Evropi. Priznanje je dobio za inovativan pristup nastavi i popularizaciju prirodnih nauka među mladima.
"Kroz STEM ih učimo i za život"
Garabandić objašnjava da značaj ovakvog načina obrazovanja nije samo u tome da učenici nauče fiziku, hemiju, biologiju, matematiku ili tehnologiju. Ideja je da kroz povezivanje različitih oblasti nauče da sarađuju, razmišljaju i komuniciraju, kako je rekao za RTV.
Za njega evropsko priznanje nije samo nagrada za ono što je do sada uradio. Ono, kako kaže, donosi i obavezu da nastavi da mladima približava nauku i možda upravo kod nekog od njih probudi interesovanje koje će kasnije odrediti izbor fakulteta i profesije.
Iza priznanja su godine rada na promociji fizike, posebno nuklearne fizike, ali i STEM oblasti u celini. Garabandić zbog toga nagradu vidi istovremeno kao potvrdu dosadašnjeg rada u školi i kao zadatak za ono što tek treba da uradi.
- Ova nagrada za mene predstavlja zapravo krunu i sve ovo što sam do sada radio kao promoter nauke i promoter nuklearne fizike, fizike generalno uopšte, STEM predmeta, i postavlja za mene jedan visok zadatak za budućnost: da to sve prenesem našoj deci, da bi oni kasnije mogli da se bave fizikom ili nekim drugim bliskim naukama - kaže Garabandić za RTV.
Upravo je privlačenje novih generacija ka prirodnim naukama jedan od problema na koji se danas obraća posebna pažnja. Kako profesor objašnjava, mali broj mladih u Srbiji odlučuje se da studira fiziku, hemiju ili biologiju, a sa sličnim izazovima suočavaju se i druge evropske zemlje.
Kako da deca zavole prirodne nauke
Ideja nije da se dete na silu usmeri ka određenoj nauci, već da mu se dovoljno rano pruži prilika da je upozna na drugačiji način i da se probudi radoznalost koja možda neće nestati završetkom školskog časa.
- Jedan od ciljeva, ne samo NN mreže koja se bavi nuklearnom edukacijom mladih i ostalih mreža u Evropi, bavi se privlačenjem mladih ka nauci. Šta to znači? Vidimo da je problem da kod nas u Srbiji jako mali broj učenika, odnosno studenata, upisuje fiziku, hemiju, biologiju, i kao posledica toga, evropske zemlje su uvele te različite mreže koje obučavaju nas, nastavnike, profesore, da približimo nauku na najbolji mogući način mladima i da im na neki način implementiramo to zrno koje će ih kasnije podstaći da upišu, na primer, fiziku - objašnjava Garabandić.
Da njegov pristup ne postoji samo u teoriji, najbolje se vidi kroz iskustvo učenika koji svakodnevno sede na njegovim časovima. Za njih fizika nije samo niz formula, atoma i zadataka iz udžbenika. Ono što posebno izdvajaju jeste način rada na času, ali i činjenica da veliki deo obaveza uspevaju da završe upravo u školi.
Učenici: "Kod kuće imamo mnogo manje obaveza"
Jedan od učenika atmosferu na časovima opisuje kao radnu, ali ističe i da upravo takav način rada znači da mnogo toga uspevaju da završe zajedno sa profesorom.
- Atmosfera je radna, i zapravo najinteresantnije je to što radimo veliki broj zadataka, stignemo da završimo na času, i kod kuće imamo mnogo manje obaveza nego na ostalim predmetima - kaže maturantkinja i učenica profesora Garabandića.
Drugi učenik seća se prvih susreta sa profesorom i načina na koji im je pristupio. Ono što mu je ostalo u sećanju jeste moderniji odnos prema učenicima, ali pre svega insistiranje na tome da zaista razumeju ono što rade.
- To je verovatno bilo u prvoj godini, kada smo se tek upoznavali — način na koji je on pristupio prema nama je bio dosta moderniji nego ostali profesori, i zapravo je bio jedini koji je bio zainteresovan za objašnjenje zadatka i naše znanje generalno - izjavio je jedan od učenika.
Nagrada koja otvara još veći zadatak
Evropsko priznanje svrstalo je Miloša Garabandića među pet najboljih STEM nastavnika u Evropi, ali njegova priča istovremeno otvara mnogo šire pitanje — kako prirodne nauke ponovo približiti generacijama koje se sve ređe odlučuju da ih izaberu za svoj budući poziv.
Odgovor koji se vidi u njegovoj učionici prilično je jednostavan: fizika ne mora da ostane samo formula na tabli. Kada učenici dobiju objašnjenje, prostor da pitaju, rade i razumeju ono što uče, nauka prestaje da bude nešto nedostižno.
Kurir.rs/RTV